Окршај рагбиста Велса и Француске обелоданиће првог финалисту Светског првенства на Новом Зеланду без обзира што ће се меч играти већерас по локалном времену на терену стадиона Иден парк у Окланду. Између две стране нема тајни, одлично су познају, обе су догурале даље него што је било ко сем најстраственијих навијача предвидео што све укупно гарантује одличну утакмицу.
Изабраници Марка Ливермона нису бириљирали током фазе такмичења по групама. Напротив. Јапан их је намучио као и Канада. Нови Зеланд их је разбио 20 поена разлике а у дуелу са са Тонгом, који су, чисто подсећања ради, изгубили 19:14 били су екстремно близу елиминацице, односно одласка кући пре нокаут фазе.
Јавност, медији у Француској па и на Новом Зеланду обасипали су Триколоре дрвљем и камењем пред четвртфинални меч с Енглеском. Многи су их већ видели понижење у сусрету са старим ривалима али су се момци с Галским петлом на грудима уздигли попут феникса из пепела и на велико изнемађење прошли у полуфинале.
За Велс се не може рећи да је био у истој ситуацији, мада јесте донекле сличној. После пораза од Јужне Африке у првом колу, за који већина сматра даје био одговоран енглески судија Вејн Барн (иста појава која је судила четвртфинале Нови Зеланд – Француска пре четири године), мало је недостајало да их и Самоа победи седам дана касније, што би им окончало надања за дужи останак на Новом Зеланду али слободно се може рећи да утакмица са рагбистима с Пацифичких острва била прекретница. Намибију су декласирали 81:7 а слично је прошао и Фиџи.
У четвртфиналу су натрчали на клетску браћу и многи су их отписали јер су Ирци иза себе имали победу против Аустралије, једине селекције која је успела да изађе на крај с Ол блексима. Међутим, Змајеви су играли одличан рагби и изборили се за вечерашњи дуел.
Јавност на западу Британије у делиријуму. За вечерашњи сусрет окупиће их се сигурно више од 70 000 на стадиону Миленијум у Кардифу где домаћи савез организује гледање утакмице. Њихови љубимци су у тријумфу против Ирске поновили највећи успех у историји велшког спорта, односно пласирали су се у полуфинале Светског првенства. Исти су учинак имали и на првој смотри најбољих репрезентација планете која се такође играла на Новом Зеланду али пре 24 године. Играју добро, играју пуни самопоуздања и тешко ће бити Французима да их прођу. Остали су без отварача Риса Рисланда али у тим су се вратили одлични Џејмс Хук и искусни Стивен Џонс.
Триколори су били рањена звер после пораза од Тонге. Искалили су бес на Енглезима у четвртфиналу и вероватно су у истом штимунгу за нови сусрет са Змајевима који и немају лепе успомене из дуела са Французима.
У последњој деценији две стране су одиграле 12 мечева у којима је Велс свега три пута победио. Последњи пут 2008. године у Купу шест нација који су освојили Грен слемом од тада Галски петлови држе примат. Везали су три победе за редом а да ли ће и четврту или ће Змајеви побољшати рекорд генерације из 1987. знаће се после првог полуфинала Светског првенства.